Nacije i pojam nacija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 29

NACIJA Uvod Države nije puki zbir pojedinaca, uvek je na ceni Specifičnost države kao političke zajednice, stanovništvo, bila prisna veza gra ana sa svojom državom. Nacija danas predstavlja tu unutrašnju vezu izme u stanovnika jedne države Društvene grupe naj prihvaćenije možemo definisati kao zajednice ljudi i sredstava, me usobno povezaih odre enim organizovanim procesima koje vrše, odnosima koje tom prilikom uspostavljaju, ciljevima, interesima i potrebama koje tom prilikom zadovoljavaju i rezultatima koje postižu. Vrste društvenih grupa su različite u različitim društvenim sistemima. Razlikuju se po karakteru, obliku, u zavisnosti od stepsna razvitka proizvodnih snaga i dinamici društvenih procesa i odnosa koji ih prate. Zavisno od kriterijuma od kojih se polazi vrše se različite klasifikacije društvenih grupa. Makrosociološke i mikrosociološke ili globalne i parcijalne; primarne i sekundarne; formalne i neformalne; otvorene i zatvorene; organizovane i neorganizovane; stabilne i nestabilne; kratkotrajne i dugotrajne itako dalje. S obzirom na ukupnost procesa i odnosa koji se ostvaruju u grupama, one se dele na globalne (makrosociološke) i parcijalne (mikrosociološke). Globalne su one društvene grupe koje su same sebi dovoljne, tj. u kojim se odvijaju svi životni procesi. To su , istovremeno društva na odre enom stepenu razvitka koja proizvode neophodna sredstva za opstanak (horda, rod, pleme, narod, nacija) Parcijalne su takve društvene grupe u kojima se odvija samo jedan deo društvenih procesa, usled čega oni nisu dovoljni sami sebi , već su upućeni na druge društvene grupe (porodica, klasa, partija). [ 1. str. 109,110 ] U ovom radu će mo se truditi da u kratkim crtam obradimo pojam, nacije kao makrosociološke društvene grupe. Ona predstavlja najsavremeni vid povezivanja ljudi i s tog stanovišta privlače pažnju da bi dali odgovore na pitanja: Kako i Kuda?
1
2
Pojam nacije Nacije (od latinske nasci, što znači biti ro en) predstavljaju složene pojave na koje utiče zbir kulturnih, političkih i psiholoških činilaca. Kulturno, nacija je grupa ljudi koji su povezani zajedničkim jezikom, verom, istorijom i tradicijom, iako nacije odlikuje kulturna raznolikost. Politički, nacija je grupa ljudi koji sebe doživljavaju kao prirodnu političku zajednicu. Iako se to obično izražava kroz želju za uspostavljanje ili očuvanje države, može tako e da dobije i oblik gra anske svesti. Psihološki, nacija je grupa ljudi koje odlikuje me usobna odanost, odnosno privrženost u vidu patriotizma. Me utim, za tu povezanost nije uslov pripadnost naciji - i oni koji nemaju nacionalni ponos mogu smatrati da joj „pripadaju“. Nacija je nastala iz naroda i predstavlja viši oblik društvenog života[ 2 str 161 ]. To je zajednici koja je mnogo čvršća od naroda, sa sopstvenom kulturom i jasno izdiferenciranom nacionalnom svešću. Proces stvaranja nacija još uvek nije završen, zahteva duži istoorijski period i izraz je dubokih društveno ekonomskih , političkih i kulturnih promena. Nastanak moderne nacije vezuje se za grupu ljudi koja deli uverenje o pripadnosti toj grupi (tj.naciji) i poseduje zajedničku prošlost i javnu kulturu, na osnovu čega stiče tzv. "aktivni identitet" usmeren ka ostvarivanju ideje o sopstvenoj političkoj organizaciji. O pojmu nacije postoje mnogobrojne teorije i to: - Spiritualistička, ( objektivno – idealistička), koja naciju tretira kao kulturnu zajednicu, preko koje se manifestuje „narodni duh“.Suština ove teorije izražena je u shvatanju da su države i nacije samo posebne faze u razvoju apsolutnog duha. Nacije koje nemaju državu nemaju ni svoju istoriju, ni prošlost, ni budućnost, pa ni pravo na opstanak. - Subjektivno – psihološka, koja prenaglašava sećanja na zajedničku prošlost. Ppojam nacija odre uju preko subjektivnih osećanja ljudi, odnosno preko svesti ljudi o nacionalnoj zajednici i njihove težnje da žive u njoj. Odre ivanje nacionalnosti nije bitan jezik, već osećanja i težnje ljudi za odre enom nacionalnom pripadnošću. - Vulgarno – materijalistička, po kojoj naciju čine potomci istih predaka. Razvijajući se i umnožavajući, potomci nasle uju osobine svojih predaka. Naj veći deo svojih osobina čovek stiče procesom socijalizacije, u zajedničkom življenju sa drugim ljudima. Znači za čovekovo oformljenje bitniji su društveni od biolških faktora.Zato je današnja rasa, ako ne i više, ono bar u istoj meri sociološka koliko i biološka kategorija. - Empirijsko – pozitivistička, koja pri objašnjenju nacije ima u vidu više elemenata, ne razdvajajući bitne od nebitnih ( teritorija, zajedničko poreklo, zajednički jezik, istorijska sudbina, zajednički zakoni, običaji, navike, religija i dr. ). Pozitivno u ovoj teoriji je to što ona pojam nacije odre uje preko većeg broja faktora. Njena negativna strana je što: prvo ima ekleti

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]